Ја сам професионални стваралац. Да ли треба да избегавам читање или признавање фан дела која су заснована на мојим радовима?

Ово је суштински лична одлука. Ако би Вас узнемирило да читате или гледате фан радове који су засновани на Вашим радовима, онда немојте.

Ауторе понекад саветују да избегавају читање или признавање фанфикције која транфсормише њихова дела, јер је теоријски могуће да аутор прочита причу, након тога напише нешто слично, а затим да се суочи са тврдњом фана да је прекопиран његов/њен рад. Постоји много разлога зашто је могуће игнорисати овај ризик, један од којих је тај да је правни преседан у САД на страни првог аутора: ни један суд неће прихватити тврдњу да даљи рад првог аутора у истом универзуму крши ауторска права фан рада. Између осталог, кад људи почну са истим премисама, није толико изненађујуће да заврше са истим идејама – али САД закон о ауторским правима штити конкретан израз идеје, а не саме идеје. Чак и да је фан рад сличан неком даљем раду у истом универзуму, сличност идеја (на пример, начин на који магија чаробног штапа функционише у Хари Потеру) није довољна да прекрши ауторска права.

Међутим, немогућност победе не спречава некога да запрети тужбом. Главни проблем је што фан дело није једина ствар која ствара претњу! Аутор који чита фан писма или онлајн оцене може наићи на идеје фанова о томе шта би требало да се деси ликовима; ако чита друге књиге, може да наиђе на причу или лика сличну причи или лику које ће можда касније користити. Заправо, типичан случај кршења ауторских права између два аутора има у себи тврдње да је један рад копија другог, наводно неповезаног рада.

Један део мисије OTW-а (Организације за трансформативне радове) је и објашњавање разлике између идеја и изражавања. Многи би могли да имају исту идеју о томе шта би требало да се деси у следећој сезони Доктора Хауса; али ако свако од њих напише другачију причу која представља ту идеју, онда те приче не крше ауторска права једна другој.